Бошњаце и околина у средњем веку

 

Националну историју нашег краја можемо да пратимо од тренутка када је жупа Дубочица додељена Стефану Немањи и када се као његов посед нашла у саставу српске државе у средњем веку. Права је несрећа за историју нашег краја што нису сачуване оснивачке повеље Немањиних манастира у Куршумлији, Свете Богородице и Светог Николе, јер би се у њима свакако нашла села из шире околине Лебана које је Немања даривао овим манастирима.

На основу података из Пословне књиге Михаила Лукаревића, можемо закључити да је лебански крај пао под турску власт 1433.г. када се спомињу села која држе Турци. Долазак Турака означио је крај српске средњевековне државе и почетак вишевековног робства. Пословна књига Михаила Лукаревића наводи села Слишане, Свињарица, Поповце, Пертате и Тогочевце и прве становнике Лебана: Пријезда Богослалић и Пријезда Новаковић  и Хребељан из Слишана, Дејан Милотић и Радосалав Влахчевић из Свињарице, Стојан  Лазаревић из Тогочевца, Радић Новаковић из Пертата и Бојчо Војчинић из Поповца. Пошто се ради о књизи дужника могуће да се ради о људима који су се бавили трговином. Најбројнији извори настали су за време владавине Османлија. 

Интересантан је податак коју износи Јован Јовановић у својој монографији Доња Јабланица који на размеђи Бошњаца и Пертата наводи локалитет Копаци који упућује на могућност вађења раде али не постоје материјални докази. У атару села Клајић, код места Кључ налазе се остаци рудника из старијег периода  а на том месту се услед ерозије тла и обилних киша долази обрушавања земље.

            На територији општине Лебане евидентирано је 17 насеља из средњевековног периода док је на 12 локалитета потоје материајлни докази који нас на основу керамичког материјала враћају у 14 -15. Век. Евидентирана насеља припадају наесљу сеоског типа. На територији садашње општине Лебане средњевековни остаци потврђени су у

·       Бошњаце – локалитет црква Свете Петке

·       Бошњаце локалитет Селиште налази се непосредно иза цркве Свете Петке  нађене су две стопе стуба, као и фрагменти обода зделе, трбуха посуде  тракасте дршкеиз 14-15. века

·       Бошњаце локалитет Копаци  - Саси копали руду  

·       Бошњаце локалитет Постројење 8. Новембар где је према казивању мештана приликом дубљег орања наилазило на остатке зидова али археолози нису потдили постојање никаквих артефакта.

·       Бошњаце локалитет Старо гробље Из 14. или почетка 15. века је и надгробна плоча пронађена  код данашње цркве свете Петке у Бошњацу, на плочи је натпис са словима величине 18 центрима који се постепено смањују па су при дну 5 центиметара. У тексту се упућује молба Господу Богу да опрости грехе родитеља који ту почива.

·       Великом Војловцу – локалитет Селиште на коме је пронађен врх копља листоликог облика,

·       Велико Војловце локалитет Црквиште За послледњи локалитет везује се и предање о постојању манастира и његовом преношењу код Панчева.

·       Велико Војлоцев локалитет Турско гробље

·       Доње Врановце   локалитет Црквиште  

·       Лугаре  локалитет Селиште

·       Мало Војловце – локалитет Параспур

·       Мало Војловце  локалитет Селиште пронађени грагменти трбуха посуде и и обод лонца датованих 14-15. Век

·       Мало Војлове локалитет Гробљнске њиве  проналажени остаци скелета

·       Пертату локалитет Селиште или старо Село  поред фрагмената грнчарије  датавоне у 14-15 век потичу и три секире две су израђене одг вожђа које се јављају у хронолошком оквиру од 11 -14 века док трећа од 11-14. Века,

·       Пертате локалитет Црквиште,

·       Тогочевце – локалитет Црква Светог Николе  Приликом копања темеља за цркву Светог Архангела Гаврила у Тогочевцу пронађени су гробови који потичу из пеиода од 10. до 12. века, а близу Сушице пронађени су темељи цркве.

·       Тогочевце локалитет Црквиште  у долини реке Сушице према предању налазе се остаци цркве

·       Ћеновац локалитет Селиште

·       Цекавица локалитет Гушчар које је евидентирано као најстарије и које је најдуже живело, локалитет се налази иза школе на површини од 10 хектара на коме је пронађено фрагментовано дно керамичке посуде  са печатом са пластичним крстом на унутрашњој странии датовано у 10-12. Век,  а остали фрагменти датовани су од 12 до 17. Века. У Цекавици су пронађени Цевасти кључ са елипсастом розетом, пуноливени прстен.