Легенда о манастиру Војловица

У атару села Велико Војловце налази се локалитет Црквиште за који се предпоставља да представља остатке некадашњег манастира Војловица. Међутим, подаци о овом манастиру у историји су ретки, готово и да не постоје, а са друге стране није постојало интересовање ни археологије да се овај локалитет детаљно истражи – седамдесетих година прошлог века у оквиру истраживања археолога Народног музеја из Лесковца приликом регностицирања терена на овом локалитету пронађене су степенице што наводи на закључак да је постојао манастирски комплекс, али због прекида истраживања остали смо ускраћени за драгоцене податке који би нам приближили црквену историју читавог Лебанског краја.

 Једине податке о постојању манастира пружа нам летопис храма Свете Преподобномученице Параскеве у Бошњацу и сазнања проте Драгутина Ђорђевића који наводе податке да при цркви у Бошњацу постоји још неколико старина ископаних на црквишту у Великом Војловцу – то је надгробна плоча игуманије манастира Војловица која према Милошу Милојевићу потиче из 14. века и две књиге лепописа манастира Војловица које је однео Милош Милојевић. Непозната је судбина надгробне плоче а поготову летописа јер је Милош Милојевић због свог приступа историји гурнут на маргину историјске науке, чиме је, сасвим неоправдано, одбачен и његов национални рад у читавом лесковачком крају на субзијању пропаганде коју је развила Бугарска егзархија. Данас се читава заоставштина Милоша Милојеића води као нестала, па самим тим и две књиге летописа манастира Војловица. Сасвим је сигурно да је манастир запустео са упадима Османлија, можда и раније, јер га турски пописи не спомињу. Ту прича о манастиру прелази у легенду о манастиру Војловица код Панчева

Постоји легенда према којој је манастир основао 1393. године деспот Стефан Лазаревић, а најстарији поуздани извор оставио је јеромонах Партеније 1542. године (нека предања говоре да су цркву подигли монаси мисионари звани "синајци" – њих 46, који су се доселили из српских крајева који су са собом понели иконостас манастира Војловица). То је писало у старој књизи "Саборник", која је међутим изгубљена.

У самом манастиру постоји запис из 1799. године који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио манастир 1405. године, а тада је сачувано предање да су манастир основали српски монаси пребегли из јужних крајева у Угарску после битке код Лебана, и да су били потпомогнути од деспота Стефана. Међутим, на историјску немогућност овакве легенде први је указао протојереј Димитрије Руварац 1887. године. Наиме, он износи разлоге које ће усвојити сви каснији истраживачи: у то доба крајеви северно од Саве и Дунава нису били под српском управом јер је деспот Стефан имао тринаест или четрнаест година и у његовом житију се не спомиње градитељство Војловице па је одбачена могућност о таквом пресељењу манастира. За велику битку код Лебана после које су монаси пребегли у Угарску, историја нема податке.  Легенда није историјски потврђена јер у Летопису манастира Војловица нема податка који би потврдили, али ни оповргли легенду о настанку манастира.

Међутим, легенда о вези манастира Војловица са лебанским крајем у нешто другачијој верзији има веродостојне основаности. У лебанском крају данас постоји село Велико Војловце са остацима манастира, село је настало насељавањем Срба са Косова у долину Јабланице. Како после Косовске битке лебански крај постаје погранично подручје, тако се повећава значај читавог краја, а посебно пута који долином Јабланице води ка Новом Брду познатом линијом Лебане-Медвеђа – Туларе – Мркоњски вис – Ново Брдо. Постојање манастира имало је велики духовни значај за читав крај, а поготову када је током српске деспотовине долина Јабланице постала погранично подручје и један од праваца ка Новом Брду које је требало бранити. Дуги период турске владавине и изгубљене књиге летописа упућују само на једно, да ће нам истину о манастиру у Великом Војловцу открити само археологија

Манастир Војловица код Панчева посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, и налази се на путу Панчево-Старчево, на око 3,5 км од ушћа Тамиша у Дунав. Постоји више предања о постанку овог банатског манастира. Према најстаријем предању, сачуваном у манастирском инвентару из 1795. године, манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, 1383. или 1405. године. Предање даље казује како су манастир основале, на прелазу 14. у 15. век, избеглице, после битке код Лебана. Први поуздани подаци о Војловици потичу из 1542. године. Јеромонах Партеније је записао у Зборнику штампаном у Венецији 1538. године да у манастиру у то време живи 36 монаха, што потврђује претпоставку да је услед бројности братства манастир основан много раније.