Времеплов школе: БОШЊАЧКА НАРОДНА ШКОЛА (1905 – 1961)

 Почетком 20. века школа је исељена из црквене порте. Године 1905. подигнута је нова школска зграда са две учионице, ходником, кабинетом и наставничком канцеларијом. Нова школска зграда налазила се са леве стране пута Лесковац – Лебане. У школу су долазила деца из Бошњаца, Пертата, Ћеновца, Малог Војловца, Тогочевца, Великог Војловца, Лугара, Ждеглова и Коњина. Школа је зграду користила све до 1961.г. када је уступљена Земљорадничкој задрузи у Бошњацу са старим двориштем уз надокнаду за станове просветним радницима. Први учитељ у новој згради био је Димитрије Бјелић који је у школи радио до 1915.г.

Учитељица Зорка Радисављевић са ученицима првог и другог разреда 15. маја 1923.г.

Из овог периода сачувано је сећање Ђорђа Јанковића из Пертата:

,,Са мном су ишли у школу Владимир Денић, Јосиф Марјановић из Великог Војловца, Никола Стојановић из Ћеновца и др. Сећам се декламације: ,,Ја сам мали Жарко, али као Марко“. У школи је било око педесетак ученика“.

Једина ученица у овом периоду била је Јевросима Стевановић из Бошњаца. 

Доласком бугарске окупационе војске школа је 1915. године престала са радом, а у школској згради је била смештена буграска окупациона војска. 

Учитељи који се спомињу у периоду од 1919. до 1931.г. су:

Будимир Д. Швабић 1919.
Алекса Николић 1921.
Душан В. Поповић 1921/1922.
Бранимир Бошковић 1921/1922.
Зорка Радисављевић 1921/1922.
Атанасије Младеновић 1923.
Богић Радоњић 1926/1927.
Владимир Денчић 1927.
Наталија Милошевић 1930.
Наталија Живковић 1930.
Драгољуб Костић 1930/1931.
Вера Костић 1930/1931.

Школске 1921/1922. Школа мења назив у ,,Бошњачка основна школа“, управитељ школе био је Алекса М. Николић, учитељ првог и другог разреда био је Душан В. Поповић, а трећег и четвртог разреда Бранимир Бошковић. Стање ученика по разредима било је

Први разред – 38 ученика
Други разред – 41 ученик
Трећи разред – 82 ученика
Четврти разред – 1 ученик

У периоду од 1921. до 1930. учитељ у Бошњацу био је Душан Поповић (1897-1959) из Лебана. Завршио је учитељску школу у Алексинцу, био је учесник Великог рата и учествовао у пробоју Солунског фронта. Дугим службовањем у Бошњацу запажен је у школи као истакнути просветни радник. Омиљен међу ученицима и мештанима остао је упамћен као Чика Дуја. Трифун Зоњић у својој књизи посебно истиче рад Душана Поповића на развоју школства у Бошњацу: похађање ученика, издржавање школе, подизање школског стана, изградња школа у суседним селима и народно просвећивање.

Драгољуб и Вера Костић са својим ученицима 1932.г. 
(фотографију пронашао и обрадио Андрија Стевановић)

На основу матичних књига из 1921. знају се имена чланова Школског одбора: председник Глигорије Лазаревић из Ћеновца, чланови: Благоје Здравковић из Пертата, Михајло Цветановић из Лугара, Тодор Ранђеловић из Тогочевца. Овај школски одбор имао је занимљиву одлуку да се родитељи који не шаљу децу у школу казне према члану 24. Закона о народним школама. Казна за не долазак у школу износила један дан – један динар.

Школске 1923/1924. године школа у Бошњацу постаје четвороразредна – први пут се отвара одељење четвртог разреда. Школа је тада имала 88 ученика, а колективу се придружује учитељ Атанасије Младеновић (1899-1965). Атанасије Младеновић рођен је у Скопљу, где је завршио Учитељску школу, био је учесник Великог рата и био у бугарском заробљеништву. Као изврсан педагог и радник у школи остао је упамћен као Чика Таса.

У школи је постојала школска књижница, а 1929.г. школа добија радио-апарат. 

Учитељица Вера Костић са својим ученицима 1945.г.

Предмети који су се изучавали у периоду између сва светска рата знатно се разликују од данашњих, а начин школовања и васпитања не упоредив је са сасашњим системом школовања. Први и други разред уче: Наука о вери са моралним поукама, Народни језик, Рачун са основама геометрије и геометријског цртања, Цртање, Лепо писање, Певање, Телесно вежбање по соколовском систему. У трећем разреду се додају Народна историја са најзнаменитиим догађајима, Земљопис, Познавање природе, Практична знања и умења према потребама краја, а у четвртом разреду још и Ручни рад са нарочитом применом народних мотива.

                                                                                            Припремили:

                                                Лана Стојановић, Андреа Здравковић, Петра Живковић, Николина Ђорђевић, Димитрије Анђелковић