ПРЕ ПОЧЕТКА: ПРВА ШКОЛА У ЈАБЛАНИЧКОМ КРАЈУ
Прва школа у лебанском крају отворена је око 1860.године у Бошњацу, при храму Свете Петке. Школа је била смештена у конаку на западној страни, поред парохијског дома, а највероватније је основана по налогу митрополита Михаила, који је те године основао Одбор за цркве и школе у Турској.
Школа је била манастирског типа, у њој су се изучавали: Буквар, Часловац, Псалтир, Катихизис, Црквена историја и Црквено певање. Школа је била од слабог материјала и имала је једну учионицу и једну просторију за стан учитеља. Поред рада на ширењу писмености ова школа је имала још један битан задатак, да сузбије пропаганду Бугарске егзархије коју је у Лесковцу организовао учитељ Симеон Андонов Софијанца у периоду од 1858. до 1868. године који је настојао да избаци српске књиге из употребе о чему је Јосиф Костић писао министарству просвете 21. октобра 1868.године. О томе сведочи и плоча која се налази на цркви у Бошњацу са преправљеним презименима људи. Захваљујући професорима Милошу Милојевићу и Пантелији Срећковићу и свештенику Јовици из Доњег Синковца сузбијен је рад егзархиста, а у Бошњацу отворена прва школа у лебанском крају.
ПОЧЕТАК: Бошњачка школа (1880 – 1905)
Све је почело у порти Храма Свете Петке у Бошњацу. Одобрењем Министарства просвете и црквених дела 25. 10. 1880. године школа у Бошњацу и званично почиње са радом, смештена у некадашњој згради Начелства среза jабланичког која се налазила поред храма.
Зграда Бошњачке школе 1880-1905 (фото М. Живковић)
Званично школа пoчиње са радом 1880. године под именом ,,Бошњачка школа“. У школи су деца, у почетку, изучавала Наставу народне историје, Народну поезију, Рачун и Лепо писање. У почетном периоду рада, слободна Кнежевина Србија прописује следеће предмете: Катихизис мали, Молитвослов кратки, Црквена историја, али и световне дисциплине: Граматика српска мала (поред Буквара Часловца), Мали земљопис, Земљопис Србије и Турске, Историја српског народа, Рачуница.
Први учитељи ,,Бошњачке школе“ били су:
Светислав Марић (1884 – 1887),
Светозар Миленковић (1888 – 1890),
Софроније Радовановић (1891),
Михајло Катић (1892),
Димитрије Лазаревић (1893),
Прокопије Стојановић (1895 – 1900),
Трајко Стојановић (1901),
Драгутин Манојловић (1902),
Јелена Обреновић (1903),
Митар Бјелић (1908 - 1914).
Рад прве школе у јабланичком срезу био је по плану и програму савремене наставе која се у то време изводила у школама Краљевине Србије. Посебна пажња се поклањала настави Историје, Народних песама, Рачуна и Лепог писања. Из овог периода треба споменути учитеља Светислава Марића који је у Бошњацу био учитељ у периоду од 1884 до 1887. године. О њему су записали: ,,Добро је учио децу правилним говором , иначе у крају где се не говори правилно књижевно, односно не употребљава књижевни језик. Учитељ Марић исцрпио је сав наставни план и ваљано га одрадио. Начин предавања му је врло добар. Све знање из предмета које је износио ученицима постало је њихова ,,трајна својина“. На васпитну страну полагао је толико да су му ,,ђаци као анђелчићи“. Време које је провео у Бошњацу Светислав Марић је искористио да прикупи и податке из локалне историје. Тако је записао и оставио траг о војводи Цветку Врановачком који је у време Првог српског устанка развио национални рад у нашем крају у циљу ослобођења од Турака. "Његов коњ вранац био је неустрашив, као и његов власник, био је добар јахач, имао велики нож и брзу пушку. Цветко је био средњег раста, широких плећа округла лица густих црних и великих бркова и веђа и говор му је био крупан".
О том периоду сведочи тадашњи ученик Лука К. Стојановић из Ћеновца:
"Уписао сам се у школу када је постављен учитељ Прока.Учили смо у црквеној згради која је била код звонаре. Имали смо камене таблице и учитељ је много обраћао пажњу лепом писању. Најбоље се сећам декламација које и данас знам. Ишло се пре подне и после подне у школу.“
О том периоду сведочи и Јосиф Спасић из Цекавице:
,,У школу сам пошао када сам имао 11 година и то када су казнили деду што нисам ишао у школу. Мало је ђака похађало школу из свих села 56, а у мојем разреду 12 ученика. Сећам се градива из историје о Првом српском устанку и мешовитих задатака из рачуна. Женска деца нису ишла у школу, али је четврти разред полагала у нашој школи кћи среског начелника. Друга женска деца нису ишла у школу. Тада је нас троје добило књиге као награду – биле су то Вукове песмe“.
Припремили:
Лука Станисављевић,
Лазар Станисављевић,
Огњен Јовић
Нема коментара:
Постави коментар