Бошњаце у праисторији

 

Територија Србије била је насељена још од праисторије, пре свега захваљујући природним богатствима и развијеној мрежи путева. Моравско-вардарска долина кроз историју је представљала један од најзначајнијих комуникационих праваца југоисточне Европе. Њоме су пролазиле бројне сеобе које су утицале на настанак и развој различитих културних заједница праисторијских насеља. Долина Јабланице, над којом се уздижу планине Радан и Гољак, омогућила је праисторијским људима да користе плодно земљиште и развијају пољопривреду, али и да се, захваљујући шумовитим падинама, баве ловом. 

Археолошка истраживања у Јабланичком басену, коме припада Лебане, значајно су изменила наша сазнања о праисторијском развоју људског друштва, нарочито о неолиту. Раније је у науци преовлађивало мишљење да се неолитска револуција — прелазак са номадског на седелачки начин живота и постепено стварање сталних насеља — одиграла искључиво на простору Старог истока.

Међутим, истраживања на локалитетима Петровац, а посебно на Свињаричкој чуци, показала су да се тај процес одвијао и на нашем подручју. Неолит представља раздобље праисторије у којем се развија пољопривреда, керамичке посуде израђују се од печене глине, а оруђа се, поред клесаног, праве и од глачаног камена. Ова епоха завршава се појавом, производњом и употребом бакра у свакодневном животу. На простору централног Балкана то се, према најновијим истраживањима, догодило већ у време процвата винчанске културе, док се на благо заталасаним источним падинама Радана развијала старчевачка култура средњег неолита.

На територији општине Лебане до сада је евидентиран 21 праисторијски локалитет, распоређен у 14 села. Налазишта из праисторије на територији општине Лебане налазе се у селима: Петровац (локалитет  Петровац I),

Ø  Сакицол (Кућиште, Змијин камен),

Ø  Ново Село (Големе ливаде),

Ø  Штулац (Царичиног Град, Свињаричка чука, Код Ћуприју, Обориште, Крушкар), 

     Пороштица (Тинина воденица),

Ø  Тогочевце (Пржине),

Ø  Пертате (Селиште),

Ø  Рафуна (Буцкина и Ћукарска воденица),

Ø  Гргуровце (Чукица),

Ø  Коњино (Доње ливаде, Беле воде),

Ø  Мало Војловце (Параспур),

Ø  Цекавица,

Ø  Свињарица.

       На територији Лебанске општине 2017.г.  случајним налазима пронађенe  су  две керамичке урне на локалитету Пржине у атару села Тогочевце, које припадају гдрупи Доња Брњица тј. периоду раног гвозденог доба а приликом рекогносцирања 50-их година прошлог века на локалитету Селиште у Пертату,  на тераси Јабланице, констатовани су фрагменти “керамике неолитске фактуре” али због тога што се ради о случајним налазима нису вршена даља археолошка истраживања.

У селу Тогочевце, на локалитету Пржине, североисточно од села, са леве стране пута према Власу, приликом земљаних радова констатоване су две урне, у којима су се налазили остаци спаљених покојника. Према стилско-типолошким карактеристикама, урне припадају брњичкој културној групи, односно позном бронзаном добу. Анализа спаљених костију констатованих у урнама показала је да већина костију припада једној одраслој особи чија старост није могла бити утврђена.  Осим тих костију, констатован је фрагмент дечије мандибуле, као и фрагменти костију који одговарају особи непознате старости и пола. Није било могућно установити да ли је и дете, заједно са покојником било похрањено у једној од урни, или је дечија мандибула сакупљена са ломаче, као остатак претходних спаљивања. Остаци спаљених костију указују на то да је температура на ломачи достигла висину 200-400°C, а према зеленој боји констатованој на костима, закључено је да су заједно са покојником спаљени и неки бронзани предмети, вероватно накит.

            Крушколика урна коничног врата, лоптасто заобљеног трбуха, са две вертикално постављене дршке троугаоног пресека, на трбуху, и два брадавичаста испупчења, између њих. Обод је проширен, хоризонтално профилисан, а на његовој унутрашњој ивици налази се пластично моделовани прстен. Дно је благо наглашено. Сивомрке је боје, глачане површине;урна је израђена од пречишћене земље. . Бронзано доба, позно бронзано доба, брњичка културна група.

Урне крушколике форме имају коничан дуги врат и лоптасто тело, услед чега имају крушколики изглед. Урне тог типа најчешће имају лучне вертикално постављене дршке на трбуху, често у комбинацији са брадавичастим пластичним апликама. Констатоване су искључиво на некрополама из позног бронзаног доба (Горња Стражава, Доња Топоница, Тогочевце, Врапце), али и насељима (Бубањ, Велика хумска чука, Хисар, Кончуљ, Свињиште, Ругинце) и светилиштима (Пелинце, Кокино). Веома често оне имају задебљан косо разгрнут обод с прстенасто профилисаном унутрашњом ивицом. Ти ободи се у позно бронзано доба јављају на целокупној територији басена Јужне Мораве и у долине Пчиње. Према остацима спаљених покојника из две урне у Тогочевцу код Лесковца констатовано је да су у урнама или похрањивани остаци више покојника или се приликом сакупљања остатака са ломаче није довољно водило рачуна, па су сакупљани и остаци претходних спаљивања. Покојници из Тогочевца спаљени су на температури између 200 и 400°C, а са њима су спаљивани и бронзани предмети. На једном пршљену констатована је почетна дегенеративна промена кичме. Некрополе су, дакле, најчешће равне, без хумки (Губавце, Лучане). Некропола у Тогочевцу није узета у разматрање због недостатка ближих информација, јер су урне са тог локалитета констатоване као случајни налази.

У Малом Војловцу на  локалитету Параспур  пронађен је чекић -  секира тамнобраон боје која је датована 5.700-4.500,

У Цекавици на  локалитету Под страну пронађена су камена трапезна секира, камена лепезаста секира 5700/5500- 4700/4.500 и минијатурни кремени ножић 6000-4700/4500

Текст је настао на часовима Обогаћеног једносменског рада Бошњаце од А до Ш