ТОДОР СТЕВАНОВИЋ: ЗАБОРАВЉЕНА ЛИЧНОСТ БОШЊАЦА

 

Једно од заборављних имена локалне историје је Тодор Стевановић, учесник Великог рата, председник општине Бошњачке, оснивач Јабланичке млинарске задруге, председник Школског одбора Бошњачке школе, председник суда Општине Бошњачке и кандидат за сенатора Краљевине Југославије. Потиче из породица Стевановић која је названа по претку Стевану  и једна је од најстаријих породица у Бошњацу. Стеван је имао синове Здравка и Јању, а Здравко Антанаса по њима и данас у Бошњацу постоје породице деда Јањини, Здравкови и Антанасов. Јања је рођен 1828. године у Бошњацу, а умро је у стотој години живота па је због тога и добио надимак деда Јања. Јањин син Петар донирао је новац цркви за ново црквено звоно.

Тодор Стевановић (Приватна збирка Б. Стевановића)

Тодор Стевановић рођен је 10. августа 1896. године од оца Петра и мајке Тодоре, као једно од петоро деце у породици. Са осамнаест година је отишао у Први светски рат. Био је војник 3. чете 3. батаљона 2. Пешадијског пука ,,Кнез Михајло“. Рањаван је два пута и то 3. октобра 1916. године у Македонији, код села Сливица, и други пут 9. септембра 1918. године такође у Македонији на положају Чуке код Црне Реке. Са Солунског фронта послао је писмо кући да је жив и здрав. За учешће у рату одликован је три пута и носилац је ,,Албанске споменице“. Једно од одликовања  ко је је добио је према подацима којима потомци располажу орден ,,Југословенске круне“. Додељивао га је Краљ Александар Карађорђевић за заслуге на раду и за верност круни.

Кућа Тодора Стевановића у Бошњацу

Његов отац Петар такође је био учесник Првог светског рата и стрељан је од Бугара у пертатском атару током Топличког устанка. По завршетку Великог рата активно се бавио политиком и био је предводник Народне радикалне странке у општини Бошњачкој.

Према подацима расположиве архивске грађе  Тодор Стевановић  први пут је за председника општине Бошњачке изабран 1923. године. Био је један од оснивача и члан надзорног одбора ,,Јабланичке млинарске задруге”. Био је и на листи генерала Петра Живковића као кандидат  за народног посланика. 

После увођења Шестојануарске диктатуре 1929. године продужен му је мандат председника општине и тада је истовремено обављао функиције председника суда општине Бошњачке и школског одбора Бошњачке школе. Био је кандидат  за сенатора Краљевине Југославије 1932. године. Функцију председника општине Бошњачке обављао је до 1933. године када га је на том месту заменио Михаило Миљковић. Трагично је настрадао 7. јуна 1943. године на Цекавачком брду  од стране партизана. Сахрањен је 8 јуна 1943. године у Бошњацу.

Андрија Стевановић

                                   (рад настао током истраживачког рада по програму ИОП-3 из историје)